Nevidljiva ruka u lancima

Na slobodnom tržištu, cene su deflatorne, što znači da roba vremenom pojeftinjuje.

Škotski filozof Adam Smit je 1776. godine predstavio koncept koji će oblikovati ekonomsko razmišljanje vekovima: Nevidljivu ruku. U svom delu „Bogatstvo naroda”, Smit je tvrdio da pojedinci koji slede sopstveni ekonomski interes nehotice doprinose opštem dobru društva. Pekar peče hleb ne iz altruizma, već da bi zaradio za život. Drugi pekar dolazi da se takmiči za kupce. Organska konkurencija primorava obojicu da proizvode najbolji mogući proizvod po najnižoj mogućoj ceni. Bez ikakvog centralnog planera koji usmerava proces, tržište se samoorganizuje kako bi efikasno raspodelilo resurse i zadovoljilo potrebe potrošača.

Ovaj elegantan mehanizam, spontani poredak koji proizlazi iz miliona slobodnih pojedinaca koji vrše dobrovoljne razmene, generisao je više prosperiteta, izvukao više ljudi iz siromaštva i proizveo više inovacija nego bilo koja planska ekonomija u istoriji. Ali Nevidljiva ruka zahteva jedan kritičan uslov da bi pravilno funkcionisala: zdrav novac. Kada centralni entitet može beskonačno reprodukovati valutu, deflatorni Ekosistem nevidljive ruke, gde roba prirodno pojeftinjuje tokom vremena kroz konkurenciju i inovacije, zamenjuje se inflatornim Ekosistemom nevidljivog jaza. Novac u tvojim novčanicima trune tokom vremena jer ga centralni entitet štampa više da bi održao ciklus duga. Cene rastu ne zato što je roba postala vrednija, već zato što je obračunska jedinica obezvređena.

U ovom korumpiranom okruženju, slobodno tržište prestaje da bude slobodno. Preduzeća se više ne takmiče prvenstveno na osnovu zasluga, inovacija i stvarne vrednosti. Ona se takmiče u pristupu jeftinom kapitalu, državnim ugovorima i blizini štampača novca. To dovodi do onoga što ekonomisti nazivaju zombi kompanije: preduzeća koja generišu nedovoljan profit za servisiranje svojih dugova, ali ostaju živa zahvaljujući veštački niskim kamatnim stopama i kontinuiranom ubrizgavanju novonastalog novca u finansijski sistem.

Ove zombi kompanije iscrpljuju resurse iz produktivnih sektora, guše istinske inovacije i stvaraju naduvenu, krhku ekonomiju izgrađenu na papirnim obećanjima. U fiat svetu, finansijske igre su važnije od stvaranja realne vrednosti. Veštine koje se najviše nagrađuju nisu inženjering, nauka ili zanatstvo, već finansijski inženjering, umetnost izvlačenja bogatstva iz sistema dizajniranog da nagrađuje izvlačenje umesto proizvodnje.

Bitcoin je jedini oblik novca koji može vratiti Nevidljivu ruku Adama Smita u punu funkciju. Zato što se njegova ponuda ne može manipulisati, zato što se njegova pravila primenjuju jednako na sve učesnike, i zato što nameće stvarne troškove za prevaru i nepoštenje, Bitcoin stvara uslove za istinski slobodno tržište, ono gde cene odražavaju stvarnu ponudu i potražnju, gde konkurencija podstiče istinsko poboljšanje, i gde je deflatorni pritisak inovacija dozvoljen da koristi potrošačima umesto da bude apsorbovan monetarnom ekspanzijom. Na Bitcoin standardu, Nevidljiva ruka je oslobođena.