Невидљива рука у ланцима

На слободном тржишту, цене су дефлаторне, што значи да роба временом постаје јефтинија.

Године 1776, шкотски филозоф Адам Смит представио је концепт који ће обликовати економско размишљање вековима: Невидљиву руку. У свом делу „Богатство народа”, Смит је тврдио да појединци који теже сопственом економском интересу ненамерно доприносе општем добру друштва. Пекар пече хлеб не из алтруизма, већ да би зарадио за живот. Други пекар долази да се такмичи за купце. Органска конкуренција приморава обојицу да производе најбољи могући производ по најнижој могућој цени. Без икаквог централног планера који усмерава процес, тржиште се самоорганизује како би ефикасно расподелило ресурсе и задовољило потребе потрошача.

Овај елегантни механизам, спонтани поредак који произилази из милиона слободних појединаца који врше добровољне размене, генерисао је више просперитета, извукао више људи из сиромаштва и произвео више иновација него било која планска економија у историји. Али Невидљива рука захтева један критичан услов да би правилно функционисала: здрав новац. Када централни ентитет може бесконачно да репродукује валуту, дефлаторни екосистем Невидљиве руке, где роба природно постаје јефтинија кроз време захваљујући конкуренцији и иновацијама, замењује се инфлаторним екосистемом Невидљивог јаза. Новац у твом новчанику трули кроз време јер га централни ентитет штампа више да би одржао циклус дуга. Цене расту не зато што је роба постала вреднија, већ зато што је обрачунска јединица девалвирана.

У овом корумпираном окружењу, слободно тржиште престаје да буде слободно. Предузећа се више не такмиче првенствено на основу заслуга, иновација и стварног стварања вредности. Она се такмиче на основу приступа јефтином капиталу, државним уговорима и близини штампарије новца. То доводи до онога што економисти називају зомби компаније: предузећа која генеришу недовољан профит да би сервисирала своје дугове, али остају жива захваљујући вештачки ниским каматним стопама и континуираном убризгавању новоштампаног новца у финансијски систем.

Ове зомби компаније црпе ресурсе из продуктивних сектора, потискују истинске иновације и стварају надувену, крхку економију изграђену на папирним обећањима. У фиат свету, финансијске игре су важније од стварног стварања вредности. Вештине које се највише награђују нису инжењеринг, наука или занатство, већ финансијски инжењеринг, уметност извлачења богатства из система дизајнираног да награђује извлачење уместо производње.

Биткоин је једини облик новца који може да врати Невидљиву руку Адама Смита у пуну функцију. Зато што се његова понуда не може манипулисати, зато што се његова правила подједнако примењују на све учеснике, и зато што намеће стварне трошкове за превару и непоштење, Биткоин ствара услове за истински слободно тржиште, оно где цене одражавају стварну понуду и потражњу, где конкуренција покреће истинско побољшање, и где дефлаторни притисак иновација користи потрошачима уместо да буде апсорбован монетарном експанзијом. На Биткоин стандарду, Невидљива рука је ослобођена.